Шта све може да буде узрок анксиозности код деце и како одрасли могу да је препознају?

Деца обично осећају узнемиреност поводом различитих ствари у различитим годинама живота. Већина тих брига су саставни део одрастања и јављају се од раног детињства, на пример деца постају опрезна и плачљива када се одвајају од родитеља. 

Такође је уобичајно да деца предшколског узраста развијају одређене страхове које треба разликовати од анксиозности. 

Уобичајни страхови у раном детињству укључују страх од мрака, од висине, од воде, од животиња, инсеката, страх од олује и сл. Ови страхови углавном пролазе постепено и сами без икакве додатне интервенције.

Током детињства постоји пуно момената поводом којих ће деца осећати анксиозност. У такве моменте спадају полазак у школу, “предконтролне” ситуације, нове друштвене ситуације... Појава стида такође може бити окидач за појаву анксиозности и још много тога.

Анксиозност постаје проблем за дете када оно постане дисфункционално у било којој области свог свакодневног живота. Дисфункционалност можете препознати на примеру код контролних задатака у школи. 

Ако ваше дете показује велику узнемиреност пред контролни тест и то се понавља неки дужи период, може се десити да једноствно дете почне да избегава да иде у школу тих дана. 

Ако је у питању дете које је стидљиво и повучено оно ће често бринути о томе шта ће други мислити о њему и дисфункционално понашање може бити да почне да избегава ситуације у које је укључено више особа, или ће пак теже да склапа пријатељства и сл.

Шта све може да буде узрок анксиозности код деце, како одрасли да је препознају и на који начин могу да подрже децу објаснила је педагог Јелена Јовић.

Она истиче да током адолесценције деца пролазе кроз велике промене, неке од њих могу изазвати отпор или анксиозност. 

- Један од честих узрочника анксиозности јесте страх од одрастања. Адолесценти тада желе да одложе овај процес, успоре га или зауставе. Такође деца могу показивати честе промене расположења, повећану осетљивост или отежану комуникацију са окружењем. 

Улога одраслих је да покажу разумевање за промене кроз које адолесцент пролази, да их саслушају и дају савет. Деца се могу осећати несигурно, зато је важно да им родитељи покажу љубав и осећај сигурности, објашњава Јелена Јовић