Ефекат гомиле - утицај вршњачких група

Адолесцентне групе се формирају ради здовољења одређених жеља и потреба за афилијацијом, афективном везаношћу, за личним идентитетом и ослобађањем од родитељске зависности. Оне могу бити врло чврсте, са сличним заједничким ставовима и уверењима, и као такве могу деловати конструктивно (социјално пожељно) и деструктивно (асоцијално).

Гомилом или масом означавају се привремене скупине чији чланови показују одређене карактеристике понашања које, пре свега, одликују сугестибилност, емоционалност и нерационалност.

Ефекат гомиле (ефекат крда) подразумева да је социјално исправно/пожељно понашање када се следи понашање групе. Дакле, овај ефекат се односи на феномен придруживања људи групама које прате акције других (када смо у позоришту и неки гледаоци почињу да тапшу, највероватније ћемо почети и ми да тапшемо).

Појединци се у гомили радикално мењају, па неретко њихова понашања постају афективна и агресивна.

Најчешће разликујемо три врста гомила (Никола Рот, Психологија групе):

1. Агресивну гомилу карактеришу изливи насиља (туче, пљачкање, уништавање туђе имовине...). Агресивна гомила се пре испољавања насиља обично окупља и комуницира, што доводи до сазнања да постоји исто расположење и спремност за акцију. Они шире гласине које подстичу агресивност тако што подсећају на кривицу и одговорност оних на које је агресивност усмерена, као и на оправданост напада на њих. Да би дошло до напада и насиља неко мора да преузме улогу вође. Обично су то особе са славо изграђеним друштвеним нормама, склоне делинквенцији.
2. Гомила у паници је обично скупина која се брани од нечега или бржи пред нечим. Тада долази до неорганизованог понашања и у жељи да се осигура лична безбедност може да се нанесе штета другима. У таквим ситуацијама јавља се себичност, безобзирност и одступање од општих и прихватљивих норми понашања.
3. Експресивна гомила се окупља да би манифествивала своје идеје и ставове. Они могу да манифествују своје расположење (раздрагани су на концерту, љути на утакмици...).

Адолесценти се често групишу из потребе да буду прихваћени и признати, а онда када оформе групу делују у складу са колелтивним ставовима групе којој припадају. Појединац, који је део гомиле, обично није свестан својих дела. Он често следи своју групу на несвесном нивоу, па се неретко дешава да у масовним тучама учествују  и адолесценти који не знају прави разлог туче.

У формирању индивидуе која неће пасивно -зависно бити повезана са  вршњачком групом потребно је узајамно ангажовање родитеља и школе како би се младима пружила адекватна подршка и то на следеће начине:

• Стварати и подстицати здраво окружење које ће код адолесцената изазвати осећај сигутности. То може да се односи и на стварање простора за слободно изражавање мисли и осећаја, подстицање отворене комуникације, оснаживање самопоуздања и изградњу поверења.
• Адолесцент се често осећа „изгубљено“ између детета и одраслог човека, па је безусловна подршка родитеља важна јер има за циљ да усмери адолесцента на праве вредности, да га учи решавању конфликата, изградњи емпатије и прихватању различитости.
• Кроз едукацију можемо пружити адолесцентској популацији алате и ресурсе потребне за успешно корачање кроз изазове младости. Школе могу да осмисле различите програме подршке адолесцентима и на тај начин пробуде свест о многим актуелним темама као што је: вршњачко насиље, асертивна коминикација, дискриминација, инклузивна свест друштва...
• Партнерство родитеља и школе је важан услов за развијање здраве личности адолесцената, за формирање индивидуе која мисли и критички процењује, за развој социјалних компетенција адолесцената које ће их сачувати од потенцијалних могућности да лако постану ,,жртве ефекта гомиле".

Аутор текста је психолог Ивана Арсић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља које укључује децу то можете да пријавите ОВДЕ.