Говор мржње у дигиталном свету

Говор мржње представља сваки облик комуникације која омаловажава особу или групу по основу карактеристика као што су раса, боја коже, етничка припадност, пол, сексуална оријентација, националност, религија или друго (Стјепић, 2020).

Слобода говора и изражавања је људско право, али та слобода није апсолутна и никако не значи да се као део те слободе могу сматрати изјаве насиља, мржње, увреде. Када се говор мржње толерише он се развија и постаје „прихватљив“, „нормалан“, и као такав прети да прерасте у насиље.

Као последица повећања доступности дигиталних технологија међу децом и школском популацијом, појавио се нови облик насиља – вршњачко насиље на интернету, односно коришћење нових технологија за пласирање увредљивих, штетних, вербалних и видео записа.

Најчешће коришћено оружје у ратовима вршњака на друштвеним мрежама је говор мржње, који је често сакривен иза шаљивих материјала. Вршњачко насиље на интернету може да се испољи на директан или индиректан начин.

Директно интернет насиље се испољава кроз слање СМС и ММС порука као и порука у „групама за ћаскање“ које су узнемирујућег, увредљивог и претећег садржаја, узнемиравање телефонским позивима, вређање и лажно представљање у електронској комуникацији, креирање интернет страница које садрже приче, слике, цртеже или шале на рачун одређене особе, снимање мобилним телефоном или камером, прослеђивање снимака на интернет или друштвене мреже, узнемиравање преко електронске поште (увредљиве шале, претње и сл.), узнемиравање на друштвеним мрежама, објављивање лажних података о некоме или изношење нечијих личних прилика или тајни, крађа лозинке или надимка на друштвеној мрежи или у „причаоници“. На друштвеним мрежама је такође могуће формирати групе против одређених особа, које најчешће имају називе типа „Ко мрзи (име и презиме)“.

Насиље преко посредника или индиректно интернет вршњачко насиље је најопаснија врста насиља преко интернета јер често укључује одрасле особе, а постоји када извршилац напада жртву преко треће особе, која тога најчешће није свесна.

За разлику од физичког вршњачког насиља које се догађа у школи или на улици у једном одређеном временском интервалу, вршњачко насиље путем интернета може да траје 24 сата свих седам дана у недељи, а жртва интернет насиља може да доживи непријатности и у својој кући и на местима на којима се раније осећала сигурном.

Говор мржње у дигиталном свету има потенцијал да лако и брзо уједињује истомишљенике, а  психологија гомиле у оваквој ситуацији утиче на хомогенизацију групе која  тера оне који имају блаже ставове да се приклоне агресивној већини.

Говор мржње у виртуелном окружењу није значајно другачији од говора мржње у реалном свету. Међутим, дигитално окружење омогућава ширење говора мржње брже него што је то могуће у стварном свету. Анонимност друштвених медија и интернета је још један фактор који олакшава онлајн говор мржње.

Последице интернет насиља могу да буду озбиљне: појава депресије и анксиозности која су праћена тугом и бесом, лош успех у школи јер нису фокусирани и концентрисани на учење, беже са часова, пољуљано самопоуздање...

Текст је приредила психолог Ива Арсић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.