Како се носити са налетима беса код детета?

Налети беса су јако чести код мале деце. Они су одраз начина како излазе на крај са својим осећањима. Важно је разумети да су налети беса нормална фаза у развоју. Родитељи могу много тога учинити да помогну себи и детету у овим изазовним ситуацијама.

Родитељи се суочавају са нападима беса код деце још од њиховог најранијег узраста. Напади беса често се испољавају у виду вриштања, неконтролисаног плакања, шутирања, ломљења ствари, бацања на под, укоченошћу доњих екстремитета, задржавању даха, итд. Налете беса, родитељи углавном доживљавају драматично, нарочито уколико се испољавање беса деси на јавном месту, у присуству других људи. Овакво понашање детета код родитеља буди снажно осећање беспомоћности и сумњу у родитељске вештине.

Драги родитељи, важно је да знате, напади беса код деце представљају нормалну фазу дечјег развоја. Обично се јављају у узрасту између прве и треће године живота, у подједнакој мери код девојчица и код дечака. Налети беса код деце су начин како деца на млађем узрасту излазе на крај са различитим, често преплављујућим осећањима. Фаза беса код деце представља жељу за већом самосталношћу и испитивањем граница самосталности. Међутим, поставља се питање како се опходити према детету које упркос завршетку развојне фазе, и даље има нападе беса који су у међувремену постали интензивнији и учесталији.

Бес је последица (манифестација) примарне емоције коју дете осећа, а коју је неопходно истражити како би пред налетима беса могли адекватно да се поставимо. Узроци беса код деце могу бити: одбацивање, кривица, глад, умор, стрес, туга, фрустрација. Детету је потребно поставити јасне захтеве и ограничења. У постављању захтева и ограничења треба бити јасан и доследан. Родитељи треба да заступају јединствен став пред дететом. Проверите да ли дете редовно једе, спава, да ли је под стресом. Не занемарујте чињеницу да и деца свакодневно доживљавају стрес. Останите мирни пред налетима беса, не дозволите да Вас дете увуче у стање беса, помозите детету да се смири како би могли да разговарате. Водите рачуна о Вашој гестикулацији и трудите се да сачувате миран тон током обраћања. Разговарајте о узроцима када се дете смири. Преиспитајте како Ви реагујете у стресним ситуацијима, да ли као родитељ нудите позитиван модел. Објасните деци да на позитиван начин решавају проблеме, као и да је контрола беса ствар избора. Имајте на уму да деца размишљају на црно бели начин. Покушајте да им помогнете да свет око себе посматрају из више перспектива. Не награђујте нападе беса тако што ћете удовољити захтеву детета или се свађати. Похвалите дете кад постигне контролу над емоцијама и кад прекине напад беса. Научите да препознате ситуације које ће изазвати налет беса, као и изазиваче налета беса. Подсетите Ваше дете да сте и Ви некад били мали и да нисте нешто волели. Деци је битна могућност избора, дозволите им да бирају између две ствари. Када су у питању мала деца, ствари које дете не сме да дира, држите ван домашаја. Започните нову активност уместо оне која их фрустpира или је забрањена. Кад се дете смири, ако Вам да дозволу, приђите му и загрлите га.

Деца која често имају налете беса су деца која су обесхрабрена. Помозите им да стекну неопходно самопоуздање. Игнорисање налета беса представља најделотворнији начин да ставите до знања детету да је такво понашање неприхватљиво. Не упадајте у замку и не осуђујте себе као родитеља, учење на грешкама је део родитељства.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.