„Ма, тако смо се посвађали, али то је нормално.“ – Колико пута сте ово чули? Свака породица има несугласице. Али оно што разликује подржавајућу породицу од оне у којој се деца осећају угрожено јесте како се конфликти решавају.
„Ма, тако смо се посвађали, али то је нормално.“ – Колико пута сте ово чули? Свака породица има несугласице. Али оно што разликује подржавајућу породицу од оне у којој се деца осећају угрожено јесте како се конфликти решавају.
Деца уче оно што виде
Деца не усвајају само оно што им кажемо, већ пре свега оно што живе уз нас. Ако одрастају у окружењу где се сваки неспоразум решава викањем, ћутањем или насиљем, и сама почињу да верују да је то једини начин.
Ако пак виде да се проблеми решавају разговором, договором и уважавањем, граде слику да је конструктивно решавање сукоба могуће и природно.
А шта ако деца немају овакав модел?
Деца која одрастају у атмосфери сталних свађа, критика или тишине, често почињу да верују да је насиље нормалан начин комуникације.
Шта родитељи могу да ураде?
Зашто је ово важно?
Деца која од малих ногу уче да се конфликти могу решавати без насиља имају више самопоуздања, боље односе са вршњацима и мање су шансе да сама врже насиље или буду ти који трпе насиље.
Подсетимо се: (Не)насиље заиста почиње од куће. Породица је прво место где деца уче како изгледа љубав, поштовање и дијалог.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете пријавити ОВДЕ.