Савети психолога: Како бити адекватна подршка свом детету током одрастања

Породица је основа друштва у којој дете добија чврст темељ на којем ће градити свој живот. У породици дете се учи животним вредностима, дели обавезе, ствара трајне везе, у амбијенту у којем се осећа заштићено и вољено. Ипак, не треба заборавити да многа деце, из различитих разлога, одрастају у алтернативној бризи.

На тему како и на који начин родитељи могу бити адекватна подршка свом детету током процеса одрастања, односно како помоћи детету да не буде мета вршњачког насиља говорили смо са психологом  Бранком Митровић Јосиповић.

На самом почетку разговора на ову тему, психолог говори да је за дететово одрастање пожељна сигурна и подстицајна средина креирана од стране родитеља. Дакле, окружење које реагује на дететове потребе, задовољава их, допушта му самосталност у истраживању света око себе. 

Психолог додаје да својим реакцијама на дететово понашање, родитељи заправо обликују и усмеравају дететове реакције. 

- Ако родитељ има довољно самопоуздања и одговарајућу комуникацију са другима (преферира асертиван стил комуникације), врло вероватно је да ће и дете имати такве особине - објашњава Митровић Јосиповић.

Један од најчешће испитивиних чинилаца повезаних са вршњачким насиљем су управо породични односи, поред карактеристика личности детета и срединских фактора попут школе.

- Родитељи имају и потпуно природну потребу да заштите дете, но некад у томе претерају. У питању је такозвано "хеликоптер родитељство" где је дете превише заштићено чиме губи могућност да се самостално развија и учи те најчешће бива  у улози "жртве". 

У процесу васпитања, један од важних елемената је и постављање граница детету, то јест указивање на то да ли је неко понашање дозвољено и прихватљиво.

- Ако родитељи толеришу ривалитет и агресивно понашање између деце у породици, очекивано је да ће деца то покушати да примене и у другим ситуацијама, односно у школи. Ако, пак, родитељи, не допуштају такво понашање у породици и уче децу адекватним начинима решавања конфликата, развијају емпатију и негују самопоуздање детета, врло вероватно да то деће неће бити ни насилник ни жртва насиља - објашњава психолог.

Најбољи начин је тај да родитељи треба да покажу детету како може да се заузме за себе а да притом не повреди другог. Тако на пример треба да кажу другу: "Немој да ме чупаш, то ме боли." уместо, "Ти си безобразан". 

Сукоби су неизоставни део живота али не морају се нужно решавати насилним путем. 

Бранка Митровић Јосиповић саветује да је јако битно и да са дететом треба градити однос поверења који ће му омогућити да каже када има неки проблем и охрабривати га да смисли могућа решења проблема и сам покуша да реши проблем. 

- Тако се развија  њихова самосталност, одговорност и вештине решавања проблема. Дати му савет уколико не успева да реши ситуацију која превазилази његове тренутне интелектуалне, емоционалне и социјалне капацитете. Ако се ипак догоди да дете постане жртва вршњачког насиља, потребно је ту ситуацију искористити за учење и евентуално извлачење поука, пружајући разумевање детету.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.