Зашто деца најчешће ћуте о сексуалном узнемиравању?

Зашто деца најчешће ћуте о сексуалном узнемиравању открио нам је докторант превентивне медицине Никола Савић.

Децу је најчешће страх и стид када дође до сексуалног насиља. Страх их је од злостављача, односно од особе која је извршила сексуално насиље. Затим, страх их је од околине, шта ће рећи неко, да не буду стигматизовани, одбачени и слично. Стид од самог чина, јер је он на одређен начин повреда људског достојанства. Често је пристутна неравнотежа моћи, односно утицај групе према појединцу, насиље које се догађа од стране старијег вршњака према детету млађег узраста. Затим, злоупотреба положаја од стране старијих лица и слично.

Веома је важно да се деца охрабре да о томе говоре и то се постиже превентивним и здравствено васпитним интервенцијама. Оне имају за циљ да охрабре децу, да их здравствено просвећују у наравно укажу им да то не треба да буде табу тема и да је то нешто о чему треба да говоре и да потраже помоћ, пре свега од родитеља, старатеља, педагога и психолога, разредног старешине у образовној институцији, али и од свих других релевантвних институција и Министарства унутрашњих послова.

У превентивном и здравствено васпитном раду веома је важна и једна од циљних група - сведоци било ког облика вршњачког насиља, тако и сексуалног насиља, особе које имају одређена сазнања да се насиље догодило над одређеним лицем треба то и да пријаве они се морају оснажити да насиље није проблем само тог појединца, већ и дрштва у целини и да је у сваком случају неоправдано и да мора бити процесуирано.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.