Читај ми

Ментално здравље у школама: Зашто је важно и како можемо помоћи?

5. март 2026.

Школа није само место за стицање академског знања; она је кључно окружење за емоционални и социјални развој деце и младих. С обзиром на то да деца проводе велики део свог времена у образовном систему, школа има јединствену прилику – и одговорност – да подржи њихово ментално здравље.

Зашто је школа кључно место за подршку?

Ментално здравље је нераскидиво повезано са учењем. Ученик који се бори са анксиозношћу, депресијом или ефектима трауме тешко може да се фокусира на лекције или да оствари добар успех. Школа може послужити као сигурна мрежа која препознаје проблеме пре него што исти доведу до озбиљног психолошког дистреса и нарушеног академског функционисања, уз потенцијални ризик од развоја поремећаја.

Како препознати да нешто није у реду?

Наставници и школско особље често су први који примете промене код деце. Кључни знаци на које треба обратити пажњу су:

Академски пад: Изненадни пад оцена, изостајање са наставе или губитак мотивације.
Емоционалне промене: Чест плач, изливи беса, претерана забринутост или необична повученост.
Социјална изолација: Избегавање вршњака и повлачење из групних активности.
Физички симптоми: Учестале жалбе на главобољу или болове у стомаку, посебно пре контролних задатака или важних догађаја.

Улога школе: Од превенције до интервенције

Приручник истиче неколико нивоа подршке коју школе могу пружити:

Стварање позитивне климе: Школа која негује уважавање, припадност и сигурност делује превентивно на појаву менталних проблема.
Развијање социјално-емоционалних вештина: Учење деце како да препознају своја осећања, решавају конфликте на ненасилан начин и развијају емпатију.
Рано препознавање: Едукација наставника да препознају суптилне промене у понашању ученика.
Сарадња са родитељима и стручњацима: Школа служи као мост између породице и здравствених институција када је потребна специјализована помоћ.

Како реаговати?

Када се примети проблем, важно је реаговати брзо и саосећајно. Први корак је увек разговор са дететом у сигурном окружењу, без осуђивања. Циљ није постављање дијагнозе, већ пружање подршке и усмеравање ка стручној помоћи ако је то потребно.

Закључак: Школа као заједница која брине

Брига о менталном здрављу у школама није додатни задатак за наставнике, већ саставни део образовања. Када се деца осећају емоционално сигурно, њихов потенцијал за учење и развој постаје неограничен.

Подржимо ментално здравље у школама — јер здрави ученици данас постају задовољни људи сутра.

Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.

Референца:

Пејовић Милованчевић, М., Алексић Хил, О. и Митковић Вончина, М. (ур.). (2024). Ментално здравље у школама: зашто је важно, како препознати проблеме и како реаговати. Београд: Институт за ментално здравље. ISBN 978-86-82277-76-7.