Облици вршњачког насиља и како их спречити из угла разредног старешине

Соња Стојановић, саветник-спољни сарадник за заштиту деце од насиља из Крушевца описала је из свог угла, из угла разредног старешине, са којим облицима вршњачког насиља се деца у школи најчешће суочавају.

- Најзахтевнији део рада као одељењског старешине, по мени, јесте створити заједницу вршњака. Иако сви радимо по одређеном програму и приближно сви негујемо одређене моралне вредности код ученика, на различите начине их усмеравамо или санкционишемо одређену врсту понашања. Када ученици закораче у више разреде, већ имају усвојена одређена правила понашања на часу, у школи или школском дворишту - говори она и додаје:

- У том послу није нам претходних година помогла ни онлајн настава услед епидемиолошке ситуације, лично сматрам да је одмогла, јер смо добили генерације које пре свега треба поново социјализовати. Различите темпераменте, породично васпитање, другачије моралне ставове неговане унутар породице треба помирити, уважити и од свега тога направити целину која се подржава, подстиче, штити и брани.

Како даље објашњава, облици вршњачког насиља у школи најчешће се задржавају на првом нивоу. Уз правовремену пријаву и реакцију одељењског старешине већина насилних ситуација се задржава ту. Међутим, није тако увек. Велики број ученика није довољно оснажен да одмах пријави насиље које се десило, а томе не доприноси ни крилатица коју често чујемо: "Немој да будеш тужибаба!". Ова реченица, било да је изговорена у породици или вршњачкој групи, зна да закомпликује ствари, објашњава Стојановић.

- Због ње ученици радије ћуте или у најгорем могућем случају преузимају да се они сами разрачунавају, најчешће физички. Од својих вршњака често добијају погрешне савете да ћуте, не обазиру се на то јер ће, по њима, све само бити горе или чак добијају подстицај од њих на физички обрачун.

У пубертетском узрасту мањи су облици физичког насиља, јер је ова група ученика довољно свесна санкционисања таквог понашања, па се прибегава психичком или социјалном насиљу, које је мање видљиво, а све заступљеније кроз разне врсте вређања или ширења гласина. Из таквих, наизглед безазлених ситуација, долази до етикетирања појединих ученика на основу физичког изгледа или социјалног статуса што се често преноси на друштвене мреже, те поприма облике дигиталног насиља, а онда прелази и у дискриминацију, како објашњава саветник-спољни сарадник за заштиту деце од насиља у Крушевцу, Соња Стојановић.

- Са овакавим "домино ефектом" где се из једне врсте насиља прелази у друго ипоприма више облике све се чешће у школи срећемо. Најбитније од свега јесте рано пријављивање било ког вида насиља, док је све на првом нивоу. Зато не треба ћутатати и трпети. Кроз радионице и разне видове едукација треба оснажити појединце или вршњачке групе да пријаве насиље јер окретање главе на другу страну не користи никоме. Из личног искуства највише у раду са ученицима су ми користиле радионице које имају за циљ освешћивање различитости. Кроз њих и безазлене исказе, као што су: имам пса, волим фудбал, слушам искључиво страну музику ученици упознају међусобне склоности, прихватају различитости и уважају их. Схватају да је свако индивидуа за себе - рекла је она и додаје:

- Радим у основној школи као наставник српског језика и књижевности, али, иако имам осамнаест година радног стажа у настави и преко петнаест као одељењски старешина, не могу да кажем да сам увек спремна да на адекватан начин реагујем када суу питању облици вршњачког насиља. Нико нема све одговоре, па ни ја. Још увек учим, изискуства других или свог личног, јер са сваком генерацијом добијам нове изазове.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.